"RAT JE PROMENIO PRISTUP PROŠIRENJU EU" Intervju ambasadora Ukrajine u Srbiji: Evropske integracije su danas pitanje bezbednosti
Dodajte Kurir u vaš Google izborUkrajina i Srbija imaju mnogo prostora za unapređenje bilateralne saradnje, posebno u oblastima ekonomije, saobraćaja i evropskih integracija, ocenio je ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandr Litvinenko u razgovoru za EUpravo zato.
Intervju dolazi nakon nedavne posete ukrajinske delegacije Beogradu, tokom koje je potpisano više sporazuma o saradnji, što je ocenjeno kao važna poruka o spremnosti dve zemlje da prodube odnose uprkos složenim geopolitičkim okolnostima i ratu na prostoru zemlje iz koje dolazi.
Ambasador Litvinenko govorio je i o trenutnom nivou odnosa dve države, posledicama ruske agresije, ulozi Evropske unije, perspektivama proširenja, ali i o tome šta evropske integracije znače za građane Ukrajine i Srbije.
Ogroman potencijal za razvoj odnosa
Prošle nedelje Srbija je ugostila delegaciju iz Ukrajine i tom prilikom potpisano je nekoliko sporazuma o saradnji, čime je poslat važan signal o spremnosti obe strane da prodube bilateralne odnose. Kako vi ocenjujete nivo saradnje između Srbije i Ukrajine i gde vidite najveći potencijal za dalje jačanje saradnje?
"Nažalost, odnosi između Ukrajine i Srbije predstavljaju veoma neobičnu situaciju.
Sa jedne strane, imamo ogroman potencijal za razvoj tih odnosa. Sa druge strane, naši odnosi su i dalje na prilično niskom nivou.
Zašto?
Pre svega zbog političkih razloga. Ukrajina je snažno pogođena ratom i ruskom agresijom. Videli ste da je ove nedelje cela Ukrajina, a posebno Kijev, pretrpela veliki napad ruskih raketa i dronova.
Samo tokom jednog dana Rusija je protiv jednog grada, protiv Kijeva, upotrebila stotinak raketa i šest stotina dronova. Korišćene su i balističke rakete srednjeg dometa "Orešnik". To su ogromne rakete dometa oko pet hiljada kilometara, koje su korišćene protiv ukrajinskog grada Bila Tserkva. Znate, u Srbiji postoji mesto sa sličnim imenom.
To je bio zaista strašan napad. Mnogo ljudi je stradalo. Više od trideset ljudi je povređeno, a najmanje dve žene su ubijene.
To je veoma snažan signal da Rusija, nažalost, ne želi da zaustavi ovaj rat.
Ali da se vratim na vaše pitanje. Rat snažno pogađa Ukrajinu. Rusija je veoma aktivna na Balkanu. Postoje i druge prepreke. Ali po mom mišljenju, imamo veliki prostor za napredak i trebalo bi da ga iskoristimo.
Pre svega, postoje odlične perspektive za ekonomsku saradnju. Trenutna trgovinska razmena iznosi oko 439 miliona dolara. To je veoma malo za naše dve zemlje. Čak i kada potpišemo sporazum o slobodnoj trgovini, imaćemo odličnu priliku da taj iznos povećamo najmanje dvostruko.
Postoje veoma dobre i zanimljive perspektive i u oblasti saobraćaja. Ne govorim samo o rečnom transportu. Tu su i vazdušni saobraćaj, pa čak i železnica. Nadam se da će Srbija i Mađarska na kraju pustiti u rad tu čuvenu železničku prugu."
Evrointegracije
Upitan za potencijal za jačanje saradnje između Srbije i Ukrajine, od ekonomije i trgovine do infrastrukturnog povezivanja, ambasador Litvinenko ističe da Evropska unija u tom procesu predstavlja prirodno mesto za približavanje dve zemlje.
Kako navodi, i Srbija i Ukrajina dele evropske aspiracije, zbog čega je, prema njegovim rečima, "veoma prirodno da usklađujemo svoje aktivnosti". U nastavku razgovora otvorilo se i pitanje kako je rat u Ukrajini promenio samu dinamiku evropskih integracija i da li je ruska agresija ubrzala proces proširenja - ne samo za Ukrajinu, već i za zemlje Zapadnog Balkana.
"Nažalost, rat i ruska agresija uništili su staru formulu i stari pristup, u kojem su reforme i ekonomija bili na prvom mestu.
Nakon početka rata i rastuće geopolitičke konkurencije, politička, geopolitička i bezbednosna pitanja postala su mnogo važnija nego pre deset ili dvanaest godina.
U tom kontekstu, proces proširenja više nije samo širenje pravnog, humanitarnog i ekonomskog prostora evropskih zemalja dalje ka istoku i jugu.
To je danas proces stabilizacije i jačanja bezbednosti zemalja koje su susedi Evropske unije, ali i same Evropske unije u celini."
Ukrajina je za relativno kratko vreme sprovela brojne reforme. Koje lekcije iz tog procesa mogu biti važne za Srbiju? Šta biste poručili Vladi Srbije?
"Ne mogu da dajem savete, jer je Srbija suverena država sa veoma bogatom državničkom tradicijom. Mogu samo da podelim svoje iskustvo.
Rekao bih da moramo da razumemo jednu stvar. Potrebno je pronaći ravnotežu između politike zasnovane na vrednostima i pragmatičnog pristupa.
Treba razumeti da je prvi razlog za evropske integracije razvoj zemlje. Ali drugi razlog je nužnost i zaštita interesa države.
Kako pronaći tu ravnotežu? To jeste moguće, ali je izuzetno težak proces koji nikada zapravo ne prestaje. Vidite da čak i zemlje koje su već članice Evropske unije nastavljaju da vode te borbe."
Dostojanstvo, sloboda i čvrst poredak
Nakon razgovora o reformama, evropskim integracijama i geopolitičkim izazovima sa kojima se Ukrajina suočava od početka ruske agresije, kao najvažnije pitanje ostaje kako se sve te promene odražavaju na svakodnevni život građana.
Uprkos ratu i bezbednosnim izazovima, Ukrajina je u prethodnim godinama nastavila proces reformi i približavanja Evropskoj uniji.
Da li građani Ukrajine, iako u tako teškim okolnostima, osećaju konkretne promene zahvaljujući tom procesu?
"Po mom mišljenju, evropske integracije pre svega znače dostojanstvo ljudi, proširenje prostora slobode za svakog čoveka i stvaranje veoma čvrstog poretka.
Ponekad izgleda da taj poredak ograničava slobodu, posebno kod slovenskih naroda, ali to nije tačno.
On stvara temelje koji nam omogućavaju mnogo stabilniji i snažniji okvir za život - život koji je predvidljiviji i razumljiviji.
Nadam se da ćemo, posle svih prepreka, ili bolje da koristim reč "avanture", kroz koje su naše zemlje prolazile, na kraju ipak postati deo Evropske unije.
Na kraju ćemo postati deo prostora slobode. Postaćemo deo prostora dostojanstva ljudi. Postaćemo deo prostora razvoja."
Pogledajte intervju:
(EUpravo zato)